Su­đe­nje za po­ku­šaj te­ro­ri­zma na dan par­la­men­tar­nih iz­bo­ra 2016. go­di­ne na­sta­vlje­no je pred pod­go­rič­kim Vi­šim su­dom sa­slu­ša­njem svje­do­ka Mir­ka Ve­li­mi­ro­vi­ća. Ve­li­mi­ro­vić je po­no­vio da ni­je znao ni­ti je iz­ja­vio da je DF or­ga­ni­za­tor ika­kvih pro­te­sta, već da mu je to ka­zao svje­dok sa­rad­nik Sa­ša Sin­đe­lić. Iz­me­đu osta­log, on je ju­če is­pri­čao da mu je glav­ni spe­ci­jal­ni tu­ži­lac Mi­li­vo­je Kat­nić dao klju­če­ve od ku­će, ali svje­dok ni­je mo­gao da se sje­ti adre­se na Sta­rom aerodromu, gdje se na­la­zi dvo­sprat­na ku­ća u ko­joj je na­vod­no bi­lo sklo­nje­no oruž­je. Ka­zao je da se osje­ća ugro­že­no, jer je Sin­đe­lić go­vo­rio „da su Ru­si htje­li da ga ubi­ju“.
Advo­kat Mi­ro­je Jo­va­no­vić tra­ži da sud ur­gi­ra da do­bi­je iz­vje­štaj o DNK ana­li­zi o Tu­ži­la­štvu za or­ga­ni­zo­va­ni kri­mi­nal Sr­bi­je.
U na­stav­ku su­đe­nja Ve­li­mi­ro­vić je tvr­dio da ni­je po­li­ci­ji dao svoj broj te­le­fo­na, a da je dru­gi te­le­fon ku­pio po­sli­je pr­vog do­la­ska u Cr­nu Go­ru 12. ok­to­bra. Na pi­ta­nje advo­ka­ta Ra­do­sa­vlje­vi­ća da li zna da je re­gi­stro­van na mre­ži 12. ok­to­bra u 18.10 sa bro­ja ko­ji je iden­ti­čan nje­go­vom 064, ali je po­ziv­ni 060 i da li je imao dvi­je kar­ti­ce on­da tog da­na, svje­dok je po­no­vio da taj dru­gi broj ko­ri­sti ne­ko iz nje­go­ve po­ro­di­ce, a da se vo­di na nje­go­vo ime. Na­veo je da je u Cr­noj Go­ri ko­ri­stio svoj broj te­le­fo­na.
Ve­li­mi­ro­vić na­vo­di da je u pro­la­zu gle­dao pri­pad­ni­ke spe­ci­jal­nih je­di­ni­ca i da kao po­li­ca­jac ni­je imao pre­vi­še kon­tak­ta sa spe­ci­jal­nom po­li­ci­jom. On je ka­zao da ne zna da auto­mat­ska pu­ška mo­ra ima­ti vi­še okvi­ra.
Advo­kat Ra­do­sa­vlje­vić je pi­tao šta bi se ra­di­lo sa vi­škom mu­ni­ci­je ka­da bi 50 pu­ša­ka ima­lo sa­mo po je­dan okvir po 30 me­ta­ka, što je 1.500 me­ta­ka, a da je ku­plje­no 2.400 me­ta­ka, Ve­li­mi­ro­vić je ka­zao da je ra­dio ka­ko mu je re­če­no i da ni­je nje­gov za­da­tak bio da pu­ni okvi­re mu­ni­ci­jom. Na­veo je da ni­je pro­vje­ra­vao da li u san­du­ci­ma ima 2.400 me­ta­ka.
Ve­li­mi­ro­vić je is­pri­čao da mu je u tu­ži­la­štvu re­če­no da tre­ba da se ja­vi ka­da ostva­ri kon­takt sa Ni­ko­lom. Do­dao je da je ob­ja­snio tu­ži­o­ci­ma da se ra­di o spe­ci­jal­nom te­le­fo­nu ko­jim ko­mu­ni­ci­ra sa Sin­đe­li­ćem, da je po­ka­zao te­le­fon i da se ne sje­ća da li je de­talj­no ob­ja­snio ka­ko se te­le­fon ko­ri­sti.
– To­ga da­na sam ko­ri­stio svoj te­le­fon – ka­že Ve­li­mi­ro­vić do­da­ju­ći da je mo­rao da ko­ri­sti taj broj jer su lju­di ko­ji su do­la­zi­li ima­li taj nje­gov broj.
Advo­kat je pi­tao Ve­li­mi­ro­vi­ća za­što je čo­vje­ka ko­ga je do­bio, a za kog je mi­slio da je pri­čao ru­ski, oslo­vlja­vao sa Ni­ko­la ka­da je upra­vo nje­mu tre­ba­lo da pre­da te­le­fon sa ko­ga je zvao. Ve­li­mi­ro­vić je re­kao da ni­je mo­gao ni­ka­ko da do­bi­je Ni­ko­lu tog da­na i da je zvao Sin­đe­li­ća sa spe­ci­jal­nog te­le­fo­na, ali da je po­gri­je­šio broj i da je mi­slio da je mo­žda do­bio Ni­ko­lu.
– Tač­no je da sam oko 19:02 pri­čao sam sa Mi­le­tom Pa­vi­će­vi­ćem Či­čom. Ni­ko ni­je bio pri­su­tan. Po­zvao sam ga i po­sli­je bio do nje­ga kod ku­će. Kad sam za­vr­šio s tu­ži­la­štvom, re­kli su mi da sam slo­bo­dan, pa sam ga na­zvao. On ne­ma si­gur­no s ovim ni­ka­kve ve­ze – na­gla­ša­va Ve­li­mi­ro­vić, do­da­ju­ći da ne zna Dra­ga­na Ra­do­nji­ća, či­ji broj mo­bil­nog te­le­fo­na su mu predočili.
Ve­li­mi­ro­vić na­vo­di da ne tvr­di da je to Či­čin broj i da se krat­ko za­dr­žao s njim. Na­veo je da mu ni­je po­zna­to ime Dra­gan Ra­do­njić. Ve­li­mi­ro­vić je ka­zao da ni­je znao tač­no ko­li­ko je oruž­ja u ku­ći u tom san­du­ku i da on ni­je bio u toj ku­ći 15.10. i da ga ni­je ni­ko in­for­mi­sao o pro­mje­ni ko­li­či­ne oruž­ja u toj ku­ći.
Tvr­di da ni­ko ni­je znao za oruž­je osim nje­ga, da ni­je znao da su lju­di s ko­ji­ma je kon­tak­ti­rao bi­li na­kon to­ga pod mje­ra­ma taj­nih nad­zo­ra, a da je on tu­ži­la­štvu re­kao da ni Alek­si­će­va gru­pa, ni­ti gru­pa sa že­lje­znič­ke sta­ni­ce, kao ni nje­go­vi iz Zu­bi­nog po­to­ka ni­su zna­li za oruž­je. Ve­li­mi­ro­vić ka­že da je Alek­si­ću dao 500 eura.
Svje­dok na­vo­di da su lju­di iz Zu­bi­nog po­to­ka tre­ba­lo da bu­du na pro­te­stu i po­ja­šnja­va da su če­ka­li da im se on ja­vi, a ka­ko to ni­je ura­dio, oni su po­šli kom­bi­jem ku­ća­ma.
– Ka­da sam ja uhap­šen, čuo sam da su i oni. Ni­sam znao da će­mo bi­ti uhap­še­ni – do­dao je on. Re­kao je da je htio da se vra­ti za Sr­bi­ju, ali je uhap­šen. Is­ta­kao je da je 17. ok­to­bra sa­znao da su lju­di iz Zu­bi­nog po­to­ka pu­šte­ni.
Ve­li­mi­ro­vić ka­že da je ob­ja­vlje­na nje­go­va fo­to­gra­fi­ja u „Ko­ha Di­to­re” sa po­stro­ja­va­nja čet­ni­ka u Br­nja­ku i da su oni na­pi­sa­li da je to pa­ra­voj­na for­ma­ci­ja, te da je na ra­čun to­ga re­kao Sin­đe­li­ću da ne mo­že na Ko­so­vo, a da ne­ma po­tjer­ni­cu.
Po­ja­snio je da je to Sin­đe­li­ću re­kao po­čet­kom sep­tem­bra. Advo­kat na­vo­di da je to bit­na in­for­ma­ci­ja jer to zna­či da je Sin­đe­lić mi­slio da je imao po­tjer­ni­cu, a da ga je an­ga­žo­vao da na­ba­vlja oruž­je po Ko­so­vu.
– Tu­ži­la­štvo mi je da­lo klju­če­ve oko 7-8 sa­ti pri­je ne­go što je tre­ba­lo da se vi­dim sa Ni­ko­lom i to mi ih je dao Mi­li­vo­je Kat­nić – is­pri­čao je Ve­li­mi­ro­vić.
Advo­kat Ra­do­sa­vlje­vić pi­tao je Ve­li­mi­ro­vi­ća za­što je pro­mi­je­nio is­kaz ka­da je re­kao da se sa­mo 15. ok­to­bra uju­tru vi­dio sa tu­ži­o­ci­ma. Pi­tao ga je i za­što ni­je u slo­bod­nom svje­do­če­nju po­mi­njao De­mo­krat­ski front, već tek na­kon pi­ta­nja tu­ži­la­štva. Ve­li­mi­ro­vić je ob­ja­snio da on ni­je znao da je DF or­ga­ni­za­tor pro­te­sta, već da mu je to Sin­đe­lić re­kao.
Upi­tan na ko­ga je Sin­đe­lić mi­slio ka­da mu je re­kao „da če­ka i na­da se u sve nas”, Ve­li­mi­ro­vić je od­go­vo­rio da su to Ru­si.
– On mi­sli na tog Ru­sa ko­ji je bio s njim. Ja ne znam ko je to. Ni­je mi ni­šta pri­čao o tom Ru­su. Re­kao je da ću sa­zna­ti kad bu­de vri­je­me – is­ta­kao je Ve­li­mi­ro­vić.
Ve­li­mi­ro­vić na­vo­di da je 15. ok­to­bra po­sli­je 14 ča­so­va u dru­štvu Kat­ni­ća i Ča­đe­no­vi­ća zvao Sin­đe­li­ća da ga pi­ta u ve­zi sa Ni­ko­lom i da ni­su oni to tra­ži­li.
Ve­li­mi­ro­vić ka­že da ni­je re­kao tu­ži­la­štvu da se vi­di sa lju­di­ma na že­lje­znič­koj sta­ni­ci. Ka­že i to da ga ni­je strah ko­li­ko ga je bi­lo ra­ni­je, ali da je­ste upla­šen jer je Sin­đe­lić is­pri­čao na su­du da je Edi re­kao da će ga ubi­ti.
Ka­zao je da ni­je imao kon­takt s tu­ži­la­štvom uoči svje­do­če­nja. Ve­li­mi­ro­vić na­vo­di da je Bran­ka Mi­lić bi­la na že­lje­znič­koj sta­ni­ci me­đu lju­di­ma ko­je je sreo, da se ne sje­ća da li je ne­što vi­še raz­go­va­rao s njom i da je naj­vi­še pri­čao sa Dra­ga­nom Mak­si­ćem.
Ve­li­mi­ro­vić ka­že da lju­di ko­ji su do­šli s njim iz Zu­bi­nog po­to­ka u Cr­nu Go­ru ni­je­su po­ve­za­ni sa kri­mi­na­lom.
Tvr­di da ni­je uti­cao kod tu­ži­la­štva da pu­šte lju­de iz Zu­bi­nog po­to­ka. Ve­li­mi­ro­vić je opi­sao iz­gled sta­ni­ce pod­go­rič­ke po­li­ci­je, a ni­je do­zvo­ljen od­go­vor na pi­ta­nje na kom se spra­tu na­la­zi kan­ce­la­ri­ja gdje je sa­slu­ša­van, jer po­sto­ji za­bi­lje­ška o da­va­nju iz­ja­ve.
– Ni­sam znao ka­ko se pre­zi­va Fa­dilj i ma­lo je ne­zgod­no da pi­taš Šip­ta­ra ko si, šta si – pri­ča Ve­li­mi­ro­vić. On tvr­di da ne zna ko je pro­iz­vo­đač pu­ša­ka ko­je je ku­pio od Fa­di­lja, kao ni­ti da zna ko­ji je ka­li­bar mu­ni­ci­je.
Ve­li­mi­ro­vić je ka­zao da je „du­na­vac” bio ve­zan za oba­lu i da ga je on od­ve­zao, te da je bio ma­lo na­slo­njen na oba­lu. Či­ni mu se da je ča­mac bio du­ži­ne oko šest me­ta­ra i ši­rok oko me­tar i po, a da je on uzeo je­dan od de­se­tak na oba­li i da ne zna či­ji je to ča­mac.
Opi­sao je da je pa­da­la ki­ša, da je je­ze­ro bi­lo mir­no i da ni­je bi­lo vje­tra. Ve­li­mi­ro­vić na­vo­di da mu je pet­na­e­stak mi­nu­ta tre­ba­lo da pre­ba­ci oruž­je u ča­mac, da se oti­snuo ka sre­di­ni je­ze­ra ne­kih 200 me­ta­ra. .
Ni­je mi Kat­nić dao no­vac da ku­pim oruž­je, is­ta­kao je Ve­li­mi­ro­vić. On je pod­sje­tio da je od­lu­čio da ne pri­ja­vi srp­skoj po­li­ci­ji sve, jer je sum­njao da Sin­đe­lić ima ve­ze u po­li­ci­ji, ali ka­že da se ni­je pla­šio Sin­đe­li­ća.
Ve­li­mi­ro­vić na­vo­di da se dru­žio sa Bra­ti­sla­vom Živ­ko­vi­ćem od 2009. do 2012-13. go­di­ne. Us­kra­ćen je od­go­vor na pi­ta­nje da li je Živ­ko­vić re­kao Ve­li­mi­ro­vi­ću da ra­di za taj­nu slu­žbu Sr­bi­je.
– Po­zna­jem Mi­li­ku Če­ka Da­če­vi­ća – re­kao je Ve­li­mi­ro­vić. Ni­je do­zvo­lje­no pi­ta­nje ko ga je pro­mo­vi­sao u čet­nič­kog voj­vo­du ni­ti da li mu je to od­u­ze­to na­kon ovih de­ša­va­nja.
Pavlović se juče oglasio saopštenjem navodeći da nema nikakve veze sa Velimirovićem niti postupkom za navodni pokušaj terorizma.  
VJ.DA­MJA­NO­VIĆ


Sinđelićeve pare dostavljene sudu

Spe­ci­jal­no tu­ži­la­štvo do­sta­vi­lo je su­du pod­ne­sak sa do­ka­znim ma­te­ri­ja­lom ko­ji je pri­ba­vljen po za­mol­ni­ci od stra­ne Tu­ži­la­štva za or­ga­ni­zo­va­ni kri­mi­nal Re­pu­bli­ke Sr­bi­je. Ra­di se o ko­ver­ti s nov­cem u iz­no­su od 125.500 eura, ko­ji je pre­dao Sa­ša Sin­đe­lić.
Advo­kat Ra­do­sa­vlje­vić re­a­go­vao je i ka­zao da ne tre­ba otva­ra­ti ko­ver­tu da se ne bi kon­ta­mi­ni­rao do­ka­zni ma­te­ri­jal u ovom tre­nut­ku. On se po­zvao na fo­ren­zič­ki iz­vje­štaj iz ok­to­bra 2016. go­di­ne gdje je uzet uzo­rak DNK, da po­sto­ji iz­vje­štaj, ali ne i uzo­rak.
Su­di­ja je pro­či­ta­la da je za­mje­nik tu­ži­o­ca za or­ga­ni­zo­va­ni kri­mi­nal Sr­bi­je pre­da­la no­vac po­li­cij­skom slu­žbe­ni­ku Vla­da­nu La­zo­vi­ću.
Iz DF-a su saopštili da je sprovođenje ovog dokaza potvrda da je novac sve vrijeme bio kod specijalnog državnog tužioca.
- Podsjećamo javnost da je advokat Radosavljević tražio da Viši sud od srpskog tužilaštva zatraži 125.500 eura, a da je Milivoje Katnić tom prilikom ćutao, ne obavijestivši sudsko vijeće da je isto to on tražio u oktobru 2017. i januaru 2018. Zašto je Katnić to prećutao? Jer je novac sve vrijeme bio kod njega, ali mu je trebala papirološka pomoć od djelova srpskog tužilaštva, kod kojeg nije bio novac, kako bi lakše mogao donijeti novac u sud. I zato, umjesto da novac bude dostavljen u Viši sud od strane srpskog tužilaštva, njega donosi Milivoje Katnić kod kojeg je bio sve vrijeme i za koji se nadao da neće morati da ga dostavlja - saopšteno je iz DF-a.
Zaključili su da je očigledno da pojedine strukture u srpskom tužilaštvu svjesno prikrivaju nezakonito ponašanje Katnića, jer su pojedini vjerovatno očekivali da će se ovaj novac poslije prvostepene presude “podijeliti na ravne časti”.
- Otvarajući kovertu u kojoj se nalazi novac sudija Mugoša, i pored upozorenja, je dodatno kontaminirala postupak, jer će sad tragovi Milivoja Katnića biti obrisani tragovima zaštićenog svjedoka saradnika Saše Sinđelića, što je i bio cilj ovog sudskog dokaznog vodvilja - dodaju iz DF-a.